ZAŠTO SE TAJ BROJ TELEFONA NEĆE SAM OKRENUTI

[PRETHODNO POGLAVLJE]

Bilbordi!

Naša inicijalna zamisao je bila da se bavimo spoljnjim oglašavanjem preko neosvetljenih bilborda standardnih centralno-evropskih formata, i to duž regionalnih i magistralnih puteva.

Kada smo počeli ozbiljnije da analiziramo potrebe i mogućnosti, shvatili smo da je pravi izazov bio pronaći adekvatnu štampariju koja može da ispuni zahteve specifične štampe velikih formata za spoljno oglašavanje.

A poslovno okruženje?

Savezna Republika Jugoslavija, 1994. godina. 

Ekonomke sankcije Saveta Bezbednosti UN-a!

Restrikcije struje! Isključenja i do 12 sati dnevno!

Benzin se prodaje na ulici i toči iz plastičnih flaša!

Litar benzina 5DM!

Nestašica cementa, ne radi građevinska industrija!

Brzo smo shvatili da na domaćem, zatvorenom i nerazvijenom tržištu, štampariju nećemo naći.

Šta raditi?

Rešili smo da pošaljemo pisma svim relevantnim, etabliranim OOH kompanijama i štamparijama u okruženju i ... čekali.

Kao i uvek kada se čini da izlaza nema, naizgled neostvarive ideje, postaju realne. 

Kad nas niko ne zove, a zašto mi ne bismo pozvali da vidimo da li će neko biti zainteresovan? 

Smenila su se godišnja doba. Prošla je zima, proleće i došlo je leto. Obeležili su ih telefonski pozivi, nova pisma sa upitima za saradnju. 

Tišina sa druge strane je bila zaglušujuća. 

Preseklo bi je, povremeno, po koje povratno pismo sa odgovorom koji je uvek glasio: 

Gladly, but your country is under international sanctions. We can not cooperate with you. Sorry. 

Jedne večeri u Dositejevoj 51, na Dorćolu, u junu 1994. godine, vlasnik Euro Quattro je listao telefonski imenik kompanija iz Grčke u kom se našao i broj telefona menadžera Alma Media grupacije. 

Ponoć, brojčanik se okreće. Zvoni. Javlja se grub glas koji tečno priča engleski. I ovog puta, odgovor je bio “Javićemo vam se sa povratnom informacijom”  ali … ovoga puta je epilog bio drugačiji. 

Oko 2 popodne, u subotu, toplog juna 1994. godine, zazvonio je telefon na koji se javio jedan od kolega. Na drugoj strani je bio vlasnik Alma Media grupacije, Filipos Vrionis lično, sa pitanjem: 

"Ko ste vi? Zašto ste nas zvali?” 

U ponedeljak ujutru, na pragu Dositejeve 51 su se pojavila dvojica ljudi iz Alma Medija grupacije. Jedan lični prijatelj Filiposa Vrionisa, drugi tehnički direktor. Prvenstveno su hteli da nas upoznaju i da vide ko su ti mladi entuzijastični početnici. 

Kosanče Dimitrijević

U pratnji sa još jednim kolegom, odveo sam ih na ručak. Kao i obično u sličnim situacijama, uz opšte teme tokom ručka pitao sam se kada će razgovor početi da liči na poslovni.

Ali avaj, ništa! 

Naime, pitali su nas stvari koje su meni u tom trenutku izgledale potpuno periferno, poput: 

Koliko imate godina? 

Da li ste oženjeni? 

Da li imate decu? 

Šta i gde ste radili do sada? 

Vrlo brzo sam shvatio da su im od ključne važnosti upravo odgovori na ta pitanja, kako bi videli sa kakvim ljudima “imaju posla”.  Tako za kratko vreme proniknete u psihu sagovornika, u njegovo mentalno i duhovno stanje i čini vam se da ga već dovoljno znate da možete sa nim i da poslujete. 

Njihov zaključak je, verujem, bio da sam dovoljno ozbiljan, porodični čovek, koji sa 40 godina, ima određen minuli rad iza sebe i perspektivno, sa pozitivnom energijom pristupa ovom poduhvatu.

Posle tog razgovora, zamolili su nas da se provozamo gradom. Opet nešto što, naizgled, nije imalo smisla. Prešli su 1200 kilometara, autom, do zemlje pod sankcijama da bi obilazili grad.

Zašto žele da vide centar grada kad nas zanima da pravimo medije na magistralnim putevima?

Svakako smo im izašli u susret. Dok smo se vozili, oni su gledali grad, a mi u njih. 

Na kraju su uz smešak i progovorili. 

Ovo je fenomenalno! Imate potpuno nevin grad. Ne postoji ni jedan bilbord niti išta što ima veze sa OOH-om u centru grada. Ovo je zapravo naš biznis. 

Tako smo shvatili da se naš posao ne nalazi na autoputevima, već u srcu Beograda. 

Trg Dimitrija Tucovića pre postavljanja OOH medija. 

Nije prošlo ni 48h, dobili smo poziv od Alma Media grupacije da dođemo na sastanak u Atinu. Vlasnik je želeo da nas upozna. 

Kao rezultat tog prvog kontakta, kao i niza pregovora koji su usledili, Alma Media Group iz Grčke i Euro Quattro su ušle u joint venture poduhvat pod nazivom Alma Quattro. 

Da nije bilo Grka koji su rizikovali kada niko nije bio spreman, Alma Quattro ne bi postojala. Da nije bilo telefonskog imenika, ova dva tržišna aktera se možda ne bi ni susrela. 

Ne zaboravite, govorimo o vremenu bez interneta. 

Ali … da nije bilo našeg poziva, ne bismo ni imali partnera. Telefonski imenik je odigrao važnu ulogu u nastanku Alme Quattro, ali se ti brojevi nisu sami okrenuli.

[SLEDEĆE POGLAVLJE]