BUDITE SAMI SVOJA PREPORUKA

Put do takve pozicije nije bio lak. Ali, trud se isplatio. 

Te 1992. godine kada sam upisala fakultet, cilj je bio – završi u roku, pa siguran posao. Briga roditelja nas usmerava ka tome da uvek idete na sigurno, jer deci uvek žele najbolje. Međutim, ono što je najbolje za vas, na vama je da otkrijete. 

Upisala sam smer Marketing, jer sam verovala da me to zaista zanima. Nisam imala do kraja predstavu o čemu se tu radi. Znala sam da je reč o nečem novom, što u našoj sredini tek dobija zamajac, i da je reč o dinamičnom poslu. Verovala sam da je dobro da budeš deo nečega što je u povoju, da daš i lični pečat, pa kad se okreneš – se osetiš lepo. 

Sandra Dejanović kao pevačica benda "Igra Duhova" tokom gostovanja na TV Politika. 

Godine su prolazile, mnogo dosadnih ispita je moralo da bude položeno... Širina da, suština teško. A marketing?

Jedno čitam, drugo mi se pred očima pojavljuje. Ali moj princip je da nešto što započnem, ja moram i da završim. I opet se pojavila dilema. Čime ću se baviti? Narodna banka? Pokušala sam da apliciram za posao u toj instituciji, ali ga nisam dobila. Radno mesto u sektoru finansija Delta Holdinga? Ovoga puta, stigle su pozitivne vesti. Posao je bio moj!

Provela sam godinu i po dana u toj kompaniji. Dočekala me je izuzetno stroga atmosfera, sa jasnim pravilima ponašavanja i oblačenja. Takvom iskustvu dugujem zahvalnost, jer smatram da me je i to oblikovalo kao profesionalca. 

Oba posla u svojoj karijeri dobila sam tako što sam aplicirala preko redovnog konkursa i otišla na razgovor. I dan danas mi ljudi ne veruju kada im kažem. 

Zato svima govorim, ne verujte u te priče da se posao dobija samo preko veze. Radite na sebi, budite uporni i hrabri, verujte u sebe. 

A onda je došla i ta mračna 1999. godina... Sa njom i bombardovanje zemlje, zvuci sirena za vazdušnu opasnost, radna obaveza, skloništa, mobilisanje kolega... Sve je prestalo iznenada, kao što je i počelo. Morala sam da unesem neke promene u svoj život. Otišla sam iz Delta Holdinga, odmorila se mesec dana, pa započela opet... 

Potraga za novim radnim mestom bila je iznenađujuće uspešna. Primili su me na četiri posla odjednom! Jedan od njih bio je u firmi koja se zvala Europlakat YU (danas je ona deo Alma Quattro). Tu ponudu sam i prihvatila.  

Shvatila sam da su preciznost, odgovornost, organizovanost, osobine koje sam brusila u strogom korporativnom svetu, preko potrebne u jednom novom svetu, svetu spoljnog oglašavanja. I bila sam u pravu...

Posle 3 kruga testiranja, 5. oktobra 2000. godine, ponovo sam bila zaposlena. Jedna kancelarija je bila samo za mene! Poslovni prostor iznad „Ruskog cara”, Knez Mihailova ulica. Zahvalila sam se i kao zaposlena žena otišla na proteste. 

Najveća razlika u odnosu na prethodni posao, bila je radna atmosfera. Formirali smo mali tim od petoro ljudi, podeljeni po sektorima. Imali smo slobodu da donosimo odluke. 

Posle rada u korporaciji sa više od 1.500 zaposlenih, osećala sam se kao da mi više nije tesno.

Trebalo je vremena da naučim da donosim odluke. Nije bilo lako. Ali, sada znam da je to jedna od najvažnijih stvari u poslu. Čovek ne može uvek da bude u pravu, ali čak i ako niste potpuno sigurni, poslušajte intuiciju  – donesite odluku. 

Upravo u to vreme, počelo je i zlatno vreme spoljnog oglašavanja. Ogromni budžeti, mnogo novih klijenata, dinamični radni dani i svakim sledećim danom sve veće tržište. Ideje postaju beskonačne...

Nije bilo monitoringa, izveštaji o postavljenim kampanjama su se usvajali „na reč”, baza podataka u accessu. Fotografije lokacija koje klijent kupuje nisu postojale. Nalozi za postavljanje plakata pisani su ručno, pa tek onda u Excelu. 

Europlakat YU je bio jedna od 4 firme koje su se bavile spoljnim oglašavanjem. U Beogradu, regionalnim centrima i unutrašnjosti. Bilbordi su nam bili slični, I osvetljeni i neosvetljeni. Samo je Alma imala i prosvetljene. Čuveni beklajt /backlight/. 

U medjuvremenu dolazi do pripajanja Europlakata Yu i Alma Quattro od strane JCDecaux. Ja se vraćam sa porodiljskog odsustva u novu kompaniju. Prvi put porodiljsko, prvi put majka. 

Za mene još jedan novi početak.

Dopada mi se što u Almi vlada nekako porodična, drugarska atmosfera. To je u sektoru prodaje posebno izraženo. Zato se posao obavlja sa lakoćom. Ponekad se pitam da li naši klijenti, koji su vremenom postali i iskreni prijatelji, znaju da šestoro ljudi prodaje više od 5.000 lokacija svake nedelje. Teško bi to izneli da se „ne držimo” zajedno. 

Vrednost firme je što znamo da se naše ideje razmatraju i uvažavaju i upravo su brojne promene nastale kao rezultat predloga zaposlenih.

Alma nije firma u kojoj se “zakazuje” sastanak kod direktora. Direktor je deo tima. 

Takođe, Alma mi je dala priliku da odgovorim na pitanja koja su mi stajala otvorena. Razna usavršavanja na koja nas je naša kompanija usmerila, dodatno su me izbrusila i pomogla u donošenju mnogih odluka. 

Sa druge strane, neke osobine, kao što su upornost, istrajnost, energičnost ne zavise samo od unutrašnje motivacije. Fizička aktivnost, poštovanje i briga o spostvenom telu nisu pomodarstvo. Srećna sam što sam i tu uspela da pobedim sebe. Četiri puta nedeljno istrajavam na dva različita sporta. 

Prvih 19 godina u lepom poslovnom okruženju za mene je bilo sjajno iskustvo. Sigurna sam da će tako biti i u budućnosti.