DOBROČINSTVO U TIŠINI, BEZ POTREBE ZA REFLEKTORIMA

1. AU, SANČE, KAKVOG STE PIT BULA STAVILI NA VRATA

Deo sam Alme Quattro od njenog začetka, 1994. godine, kada je postojala kao misaona imenica na relaciji Drinčićeva 8* - Dositejeva 51**.

* Na toj adresi se nalazila marketinška agencja Okapi u kojoj sam bila poslovni sekretar Kosančeta Dimitrijevića.

** Adresa na kojoj se nalazila firma koja je prethodila Almi Quattro, Euro Quattro.

Radila sam tokom studija prava, od svoje 19-te godine, i to baš za Kosančeta Dimitrijevića kao njegov poslovni sekretar u tri firme. 

Prvo u Bel Pagette-u, kompaniji koja je prva uvela pejdžere, a koja je tu to vreme bila vrhunska tehnologija u komunikacijama. Zatim smo radili zajedno u Okapi marketinškoj agenciji, i nastavili saradnju u Almi. 

Od Sančeta sam naučila svoje prve poslovne korake, komunikaciju sa ljudima, odnos prema zaposlenima i poslovnu kulturu. Da ilustrujem koliko je bio strog, jednom me poslao kući u sred radnog vremena da se presvučem jer je smatrao da je moja suknja možda previše kratka.

Postoji jedna situacija oko koje se i danas šalimo.

Jednog zimskog dana 1995. godine, od Sančeta sam dobila nalog da nikoga ne puštam u njegovu kancelariju.

Svoje obaveze sam veoma savesno izvršavala, i tada i sada.

Posle određenog vremena, stigao je jedan gospodin i tražio Kosančeta Dimitrijevića. Rekla sam da nije tu, ali gospodin je insistirao i krenuo da uđe u kancelariju.

Skočila sam sa stolice, stala ispred vrata, raširila ruke i glasno rekla: “Nije tu! Izašao je!”

Da pojasnim, moj sto je bio okrenut tako da je ulaz u Sančetovu kancelariju bio iza mojih leđa. Ko god je ulazio, morao je da prođe kraj mene.

U tom trenutku je Sanče izašao iz kancelarije i video visokog gospodina koji se nadvio nada mnom, ali ipak stao kao ukopan. Pomerila sam se kada mi je Sanče rekao: “Goco, pustite ga. Njega čekam.” Pre nego što su se vrata kancelarije zatvorila, čula sam komentar:

„Au Sanče, kakvog si pit bula stavio na vrata!“

Posle su se šalili na moj račun da Sanče nema sekretaricu, nego pit bula.

Sa druge strane, toliko su računali na moju pouzdanost i preciznost, da se dešavalo da ako ne odgovorim odmah, nastane opšta uzbuna. Osoba od koje sam naučila kako se radi posao „danas za juče“ je Dejan Petrović, koji je osnovao Almu Quattro. Takvih situacija je bilo puno i sve su se pored brzine, završavale i komično.

Od Sanje sam, vremenom, naučila da budem strpljiva. Moja priroda je takva da sve što se radi, mora odmah da se uradi. Ne volim da mi posao stoji sa strane.

2. POSLOVANJE 90-IH

Bilo je izazovno raditi u Almi na samom početku.

Sve smo morali sami da naučimo, a stvarno nismo imali od koga. U našoj zemlji niko se time nije bavio, a sankcije su prekinule svaku komunikaciju sa svetom.

Pošto nije bilo štamparija koje su štampale veličine i formate koji su nama potrebni, slali smo flopi diskove u Italiju. Njima se često dešavalo da to izgube, a nama rokovi teku...

Poslovati u tim uslovima je bilo, često, i pomalo zastrašujuće.

Jednog jutra 1996. godine, Sanja i ja smo na ulazu u firmu zatekle obijena i odškrinuta vrata. Nismo znale šta da mislimo:

Da li je neko još uvek unutra?

Ko?

Šta desilo?

Kako nekog da pozovemo jer nemamo telefon?

Hladna kao špricer, Sanja je otvorila torbu, izvadila olovku i olovkom gurnula vrata, posle čega smo pažljivo ušle unutra. Shvatila je da ne treba da ostavljamo otiske prstiju. Ta scena u kojoj ona olovkom gura vrata će mi zauvek ostati urezana u sećanju.

U kancelariji smo imale šta i da vidimo. Ili tačnije, ništa nismo imale da vidimo. Nije bilo ničega. Sve su odneli: kompjutere, faks, telefone, žice. Snašle smo se, i preko komšija pozvale Dejana, Sančeta i policiju. Policija nam je uredno uzela otiske celokupne šake. Stajali smo kao sveće, podignutih mastiljavih ruku. Znali smo da nikad neće pronaći počinioca.

3. ALMA JE BROD

Iz Alme sam otišla 1997. godine jer sam dobila ponudu od internacionalne kompanije Allied Domeq (sada Pernord Ricard), koja bi mi omogućila stručna usavršavanja, učenje jezika i putovanja. Za mene u tim godinama, to je bila ponuda koja se ne odbija.

Karijeru sam nastavila kao Senior Sales Administrator i IT Manager. IT Manager sam postala sasvim slučajno. Iako to nema veze sa mojom profesijom, veoma brzo sam rešavala probleme iz te oblasti, bez angažmana dodatnih ljudi. Tokom obuka i testiranja, nadređeni su procenili da bih zbog svoje visprenosti i brzine bila odlična veza za komunikaciju sa glavnim IT-jem za prostore bivše SFRJ.

Iz Allied Domeq-a prešla sam u kompaniju Driskal SEE, predstavnik Reemtsma GmbH, proizvodjača Davidoff cigareta. Opet novi početak i novi izazov: osim posla sa cigaretama, krenuli smo da gradimo Direktnu trgovinu (DT). Medju prvima smo imali ideju on line distribucije.

Tokom 2002. godine, dobila sam prvo dete i shvatila da više ne mogu da se bavim tim poslom.

Previše stresa i prekovremenih sati … novac jednostavno ne može da kompenzuje određene stvari.

Tokom porodiljskog odsustva definitivno sam prelomila da želim da promenim posao. Sanja mi je u razgovoru pomenula da se otvorila pozicija finansijskog analitičara, tako da sam opet postala deo kolektiva Alme Quattro.

Ono što meni prija kod Alme je to što je spoj internacionalne korporacije i pravog porodičnog biznisa. Postoje red, rad i disciplina ali ja se ne osećam sputano i ograničeno.

Taj odnos između ljudi i prema poslu je drugačiji u odnosu na druge kompanije u kojima sam radila. Ima stresa, posla i raznih situacija, ali sve je nekako… lakše.

Alma je za mene porodica koja mi daje toplinu i sigurnost. Istovremeno je i brod koji plovi i kada je bura i kada je bonaca. 

Trenutno se nalazim na poziciji direktorke opštih poslova i administracije. Bavim se ljudskim resursima, komunikacijom sa zaposlenima, zaštitom i zaposlenih i firme.

U privatnom životu se bavim humanitarnim radom, ali nikada nisam osećala potrebu da to ističem, kao ni Alma koje je dosada učestvovala u stotinama humanitarnih projekata, u tišini, bez potrebe za reflektorima.

Pomažem zato što želim i zato što me to ispunjava.

Ljudima koji su mom detetu spasili život sam preko emisije “Radna Akcija” pomogla da renoviraju svoju kuću. Bilo mi je neizmerno drago što sam mogla na neki način da im pomognem. Dugi niz godina sam učestvovala i u akciji “Bitka za bebe” i pomagala ženama koje su bile žrtve nasilja.

Nemam slike, naravno.