MOJA ALMA

Počeo sam da radim u Almi Quattro 1996. godine, kada je bilo samo četvoro ljudi u menadžmentu i nas pet na terenu. Bio sam član tima za tehniku, ali smo svi radili sve. Kroz timski rad uvek smo uspevali da rešimo probleme u hodu i ostvarimo zadate ciljeve bez obzira na radno vreme jer smo se uvek osećali kao članovi jedne velike porodice. Nisam promenio puno poslova, ali sam ih menjao po osećaju, kada sam osetio da je vreme za novo iskustvo. Otišao sam iz Alme Quattro u maju 2005. godine. 

Iskreno mogu reći da nikada nisam preboleo i prežalio odlazak iz Alme Quattro. I dan danas pričam o “mojoj Almi” i toplini i odnosu prema čoveku.

Počeci Alma Quattro su na trećem spratu zgrade u Dositejevoj ulici. U jednoj prostoriji su sedeli Nataša, Adela, Sanče i Nik kao predstavnik grčke grupacije Alma Media Group koja je bila tadašnji suvlasnik kompanije. Sistem rada je bio sledeći: nas petorica se skupimo oko pola devet i idemo na sastanak sa Nikom i Sančetom. Deo te rutine je bilo i to da Nikov prethodnik iz Grčke, Ted, svako jutro postavlja isto pitanje:

“Hello, guys. What do we have scheduled for today?”

Nova godina 1997. godine u prostorijama Alma Quattro.

Nije se štedelo na bezbednosti i zadovoljstvu zaposlenih, iako je Sanče kao generalni direktor fenomenalno upravljao finansijama.

“Da li vam je toplo?”

“Da li treba nabaviti još nešto?”

“Da li ste dobro?”

Osećali smo se bezbedno i bila nam je čast da pripadamo takvoj kompaniji.

Kao i dosta momaka iz Alme, trenirao sam folklor u KUD “Dimitrije Koturović”. Počeo sam sasvim slučajno. Otac je vodio sestru na probu društva, meni je bilo dosadno i pošao sam sa njima. Pomislio sam kako bih i ja mogao to da radim. Nastavio sam da se bavim folklorom u sledeće 22 godine.

Mi smo deca iz Rakovice koja su se upoznala preko folklora i odrasla zajedno. Uvek ćemo biti drugovi. 

A zahvalan sam što smo od Alme Quattro i Sančeta uvek imali razumevanje u pogledu slobodnih dana za turneje i putovanja.

Planinarenje se desilo slučajno. Sedeli smo u kafiću u KUD-u 1999. godine sa drugaricom koja je počela da planinari. Ona me pogledala i rekla: “Hej, pa ti si avanturista. Hajde sa nama na Karpate u Rumuniju!” Ja sam na to odgovorio: “Hoću. Kad?”. Putovali smo 2 nedelje posle toga. To je bio pravi adrenalin. Bilo je fenomenalno! 

Virful Pelagea, 2.509 n.m.v. , Južni Karpati, Rumunija, 1999. godina. 

Jednom sam se i izgubio u planini 3 dana. U tim situacijama, najbitnije je da čovek ostane pribran i ne dozvoli da ga strah savlada. Zbog svoje smirenosti, uspeo sam da se posle lutanja vratim grupi koja me čekala i nastavili smo dalje. 

Međutim, pravi alpinistički podvig se desio 2003. godine kada sam išao u pohod na 7 najviših vrhova Evrope koji je sponzorisala Alma Quattro. Tada je bila aktuelna narandžasta boja na logou kojom smo obojili vrhove planina. 

Monblan, 4810 m.n.v., najviši vrh zapadne Evrope. 

Već sledeće godine, izazov se nastavio i ostvario sam svoj vrhunac u zimskom alpinizmu. Sa probranom ekipom na čelu sa Draganom Jaćimovićem odlazimo na ekspediciju na najviše vrhove Ukrajine i najviši vrh Evropskog kontinenta Elbrus, Kavkaz 5642 m.n.v. 

Najviši vrh Evropskog kontinenta Elbrus, Kavkaz 5642 m.n.v. 

Stanica na putu do najvišeg vrha Evropskog kontinenta Elbrusa, na Kavkazu 5642 m.n.v. 

Alma Quattro nas je podsticala da se razvijamo na svim poljima i budemo ostvareni. Svi smo ljudi sa više talenata, veština i hobija i nismo mogli da radimo samo jednu stvar. Uvek nam je bilo potrebno nešto više, a Alma Quattro je za to imala sluha.