Copyright: Fotografisao Nebojša Babić






NIKO ME NE PITA NI KAD SAM DOŠAO NI KADA IDEM AKO JE POSAO OBAVLJEN


ZORAN JOVIĆ


IT MENADŽER I JEDAN OD PRVIH 3D ANIMATORA


Kreirano: Apr 10, 2019

Zoran (ili Kiza), je čovek koji ume sve da napravi ili popravi. Iako na svaki predlog prvo 3 puta kaže “ne može”, posle kratke debate u kojoj su akteri obično on i on, shvati da je ipak smislio način da se to izvede, da to nikada nije radio do sada i da je veoma uzbuđen zbog toga. Kiza je bio freelancer i panker (što se vidi i danas) u vreme novog talasa, VIS Idola i Električnog orgazma, pre nego što je to postalo kul.



 

1.JUGOSLOVENSKI AEROTRANSPORT (JAT)

 

Po struci sam vazduhoplovni mehaničar, ali sam svoj kršteni posao radio samo godinu dana u vojsci i to na helikopterima MI8.

 

 

Prvi posao sam dobio 1985. godine preko omladinske zadruge i radio sam u planskom odeljenju pri letačkoj operativi JAT-a. Voleo sam ljude sa kojima sam radio i dinamiku rada: 12h dnevna smena, sledeći dan 12h noćna pa 2 dana odmora. Radio sam u JAT-u do 1986. godine.

 

2. PARALELNO NA 2 FRONTA: TREĆI KANAL I BEOMEDICINA

 

U jednom danu 1986. godine, imao sam intervju u 2 firme i prošao na oba. Nisam hteo da biram, i tako sam postao zaposleni u Beomedicini kao sistem administrator za prodaju od 8h do 16h, a posle toga sam biciklom išao na posao na Treći kanal RTS-a.

Na Trećem kanalu sam radio u grafičkom odeljenju i režiji do 1989. godine. Pravio sam kompletne špice, potpise, grafike za programe na računaru Amiga. Amiga je jedini računar koji je tada mogao da pusti u živ program animiranu sliku i imao je kvalitetan i jeftin video izlaz u 256 boja.

 

Komodor Amiga 500

 

Za one koji se sećaju kako je emisija ZAM (Zabava miliona) izgledala dok je emitovana na Trećem kanalu i pozadine sa šarama, to sam ja šarao ručno mišem dok nastupaju pevači. Uživao sam u radu i bilo je puno smeha, naročito kad se neka pevačica obuče sačuvaj Bože pa padnem pod sto od smeha dok Stanko Crnobrnja viče: “Šaraj, Kizo, šaraj!” To je bilo zlatno vreme televizije i Trećeg kanala.

Na 3K je tada prvi put emitovana vremenska prognoza sa mapom koju voditeljka koristi za prezentaciju. Problem je bio što se u studiju mapa ne vidi iza nje, već samo u emitovanju (chroma key).

Jedva smo ubedili jednu današnju TV zvezdu „da maše u prazno“.

Tada sam poslednji put bio šef neke službe i nije mi prijalo, ali sam se dovijao da motivišem zaposlene na razne načine. Imao sam 2 zaposlena od kojih je jedan bio genijalan ali je često kasnio, a drugi prosečan ali redovan. Po neku “tezgu” van posla koju dobijem, prosleđivao sam ovom drugom dok me ovaj prvi nije pitao zašto. Rekao sam mu da se pojavi na vreme pa možda i on dobije nešto. Bio je redovan od tada.

 

3. FREELANCE ERA PRE MARKETINŠKIH AGENCIJA

 

Tada nije bilo marketinških agencija koje su se bavile animacijom i dizajnom, tako da smo tezgarili. Najtraženiji su bili tonci, montažeri, animatori i realizatori. U to vreme se pojavljivalo mnogo novih TV kanala, pa je bilo mnogo posla. Često su isti ljudi radili na više različitih televizija i produkcija.

Bilo je toliko posla, da se dešavalo da zaspim dok radim sa mišem u ruci.

Maltene sam ceo svet proputovao zahvaljujući honorarnim poslovima.

 

 

Tek kasnije se pojavio čuveni 3D studio i par kreativnih agencija koje su se donekle time bavile. Bio sam toliko dobar u rukovanju Amigama, da sam prvi i poslednji put ušao u Američku ambasadu na poziv da popravim njihov aparat.

Čuli su da ima neki momak koji to ume da popravi i pozvali me.

 

3.1. PRVI TELEPROMPTER U ZEMLJI

 

Devedesetih su emitovane prve vesti na engleskom u zemlji i to na RTS-u pod nazivom Belgrade Evening Report za koji smo improvizovano napravili prvog idiota (telepromptera) u zemlji. To nije bio pravi teleprompter nego improvizacija. Ja sam isprogramirao program za scroll-ovanje teksta, ekran je bio TV monitor koji smo pričvrstili ispod kamere a Amiga je na njega puštala tekst. Pošto su spikeri bili neuvežbani, videlo se da su čitali zbog pokreta glave pa smo morali da povećamo font da se to ne vidi itd. Snalazili smo se.

 

3.1. UMALO PRVI DIGITALNI SPOT

 

Umalo da napravim prvi digitalni spot pre Cecine “Monotonije”. To je bilo 1992. godine, i to za Zanu. Pevačica bi hodala po nekom zlatnom jezeru iz kog iskaču trube. Na žalost, nismo završili projekat.

U tom periodu sam počeo da radim i na Art kanalu, jednoj od novih, malih televizija. Šest – sedam ljudi je napravilo televiziju od nule. Dok je tehnika sređivala predajnike i tejpove, ja sam pravio špice, grafiku, razvlačili smo kablove. Bilo je nekako ... romantično. Sve je ličilo na piratski kanal iako smo imali dozvolu za emitovanje.



3.2. SAVET DANAŠNJIM FREELANCERIMA

 

Iako su sada mnoge stvari drugačije, neke stvari se ne menjaju.

Ono što savetujem svim mladim ljudima koji freelance-uju, kao lek za bahatost klijenata, je da uvek imaju backup, tj. da svaki njihov klijent zna da ne zavise od njega i da uvek mogu da odu. Ako dobiješ otkaz na jednoj tezgi, nikad ovom drugom nemoj to da kažeš!

 

4. ALMA JE SPOJ TELEVIZIJE I OZBILJNE KOMPANIJE

 

Na intervjuu za posao u Almi, Trebalo mi je dosta vremena da objasnim Sančetu kao direktoru da je većina stavki iz moje “bogate” biografije zapravo freelance, a da sam uvek imao stalni posao.

Došao sam u Almu Quattro kao neko ko će poboljšati završni deo posla, ali onda se to drastično proširilo. Kako je rastao uticaj računara na poslovanje, tako je rastao i moj uticaj u kompaniji. Kao IT manager bavim se svim što ima veze sa računarima kao spona između sektora.

Iste 2003. godine, kada sam došao u AQ počeo sam da bavim ronjenjem. To je sport koji vas definiše, ali ne kroz mišićnu masu, nego kroz iskustva.

Ronjenje su putovanja, brodovi, ljudi, po neki filmski festival i verovatno jedina šansa da se osećate kao da ste u svemiru. 

 

 

Tokom takvih putovanja nastalo je mnogo podvodnih snimaka. Od nekih snimaka nastanu kratki filmovi a za „Sail Rock“ snimljen na Tajlandu sam dobio nagradu na Festivalu kratkog podvodnog filma u Beogradu 2016. godine.

 

 

Prestao sam da imam backup posao tek kada sam došao u Almu Quattro, jer je to jedina firma koja je spoj ozbiljne firme i televizije. Kultura ljudi koji ovde rade se može jedino sresti u kvalitetnim redakcijskim krugovima. Ne znam da objasnim, ali to se jednostavno oseti.

Konačno sam na jednom mestu dobio sve što sam tražio.

Volim kada se nešto pravi od nule i imam priliku to da radim u Almi. Ne kažem da to uvek ispadne kako smo zamislili, niti da je lako, ali je najslađe kada nemaš koga da pitaš pa moraš sam, pa se nerviraš i onda uspeš! Zato sam bio oduševljen kad su stigli LCD ekrani za pešačku zonu.

Nikad to nisam radio! Daj mi da se igram!

 

 

Ono u čemu najviše uživam u radu u Almi Quattro su upravo ljudi. Po prvi put sam osetio da ne moram da imam rezervu jer se moj rad neće vrednovati. 

Niko me ne pita ni kad sam došao ni kada idem sa posla ako je posao obavljen. U Almi se vrednuje profesionalac koji je sposoban da samostalno donosi odluke.

 


Zanima te još? Nastavi da čitaš...