UZ ALMU SAM ODRASLA

Prvi put kad sam videla bilborde 90-ih godina, nisam bila baš oduševljena. Smetali su mi jer su zaklanjali vidik. 

Ali, život donosi razne izazove kako bi nam proširio vidike. Posle 3 godine rada u Nedeljnom telegrafu, 2000-te zaposlila sam se kao poslovni sekretar generalnog direktora u Almi Quattro. 

Zaposlenih je bilo veoma malo. Firma je funkcionisala samo na 3. spratu zgrade, u salonskom stanu, dok 4. sprat nije ni postojao. Dodatni nivo je dozidan kasnije, jer se u jednom trenutku tim značajno proširio. 

Kao i verovatno svaka osoba sa nepunih 23 godine, bila sam veoma zbunjena kada sam došla u firmu, a posla je bilo puno. 

Tada su dužnosti poslovnog sekretara obuhvatale sve od kuvanja kafe, fakturisanja, odlaska u SDK (nije bilo elektronskog plaćanja), javljanja na telefon... Finansijski sektor nije postojao. 

Sanja Pešić se verovatno toga ni ne seća, ali pomogla mi je u tim trenucima. Kad god mi je neko hitno tražio neki ugovor od danas za juče, a niko ne zna ni gde ni šta ni kako, koji grad, šta su virmani..., Sanja bi mi tada rekla - "Ne sekiraj se" i uputila me gde mogu da pronađem sve što mi treba. Bilo mi je veoma konfuzno, ali moja snalažljivost mi je pomogla da izguram dalje. 

Obradovala sam se kad je Sanja postala direktorka jer znamo da je ona ta koja je najviše okrenuta ka novinama i promenama, a sa druge strane je tu dugo i poznaje i nas i naš sistem rada. Od početka sam bila sigurna da će to biti dobro za našu firmu. 

Ono što je veoma dobro u Almi Quattro je to što možeš da napreduješ, odnosno na osnovu naučenog imaš prilike da se dalje usmeravaš i razviješ. 

Kada je 2002. godine otvoren sektor finansija u firmi, ja sam unapređena. Oduvek sam sebe videla u finansijama, tako da sam bila veoma zadovoljna. 

Dok sam još radila kao poslovni sekretar Kosančeta Dimitrijevića (tadašnjeg direktora firme, kog svi zovemo Sanče), u kancelariji sa njim je sedeo i predstavnik Alma Medija grupacije, Grk, Zizis Kalamantis. 

Ovaj divan čovek pomogao mi je da naučim engleski jezik tako što je odbijao da komuniciramo na srpskom.

On me je i naučio kako da spremam kafu baš kako on voli koja je danas u firmi poznata kao Zikova nes kafa. I dan danas me Dejan Petrović (koji je osnovao Almu Quattro) pita kad god me vidi da je spremim, kako samo ja to umem. 

Za Sančeta se sećam da je imao ritual: na stolu su ujutru morale da ga čekaju kafa i Cedevita. Kasnije je i sam to pripremao.

Toliko smo se zbližili i bili na neki način jednaki, tako da su se ta hijerarhija i stroga poslovnost izbrisali. Ostalo je samo poštovanje.

Alma je dobra i zdrava sredina, ali opet kao nekom ko je bio veoma mlad, nije mi bilo lako da razdvojim lično od profesionalnog. Sve dok mi sam Sanče nije dao savet:

"Kada izađete iz Alme Quattro, posao se zaboravlja. Idete svojoj kući, svojoj porodici. Kada bismo donosili stvari od kuće na posao i obrnuto, pa niko ne bi mogao da opstane".

Toga se držim i dan danas. Sa njim sam uvek imala, kao i svi mi, veoma lep i korektan odnos. Sanče je pravi direktor, gospodin, uvek sabran, svima i danas persira. Tražila sam mu da prekine da mi persira, ali njegov odgovor bi uvek bio: “Molim Vas, nemojte to tražiti od mene.” I sada mi često kaže da nikad ne izgubim pozitivnost i osmeh.

Jesam pozitivna osoba, ali dodatno sam se trudila jer sam primetila da tako utičem i na druge.

Sa druge strane, ta moja veselost je nekada bila i šašava, ali ja od nje nisam odustajala. Primera radi, ranije smo se svi upisivali kada dođemo umesto otkucavanja karticama. Mi iz finansija smo dolazile prve i stalno smo crtale neka srculenca, sunce itd. Sanče nas je na kraju zamolio da se više ne upisujemo.

Često, kada su svi u lošem raspoloženju ja im šaljem šašave slike. 

Odnos pun poštovanja imam i sa Dejanom Petrovićem. Šta više, uvek je bio zaštitnički nastrojen prema svima nama. Jednom prilikom me pitao: „Šta se dešava, šta Vam je“?.

Nikako nisam uspela da mu objasnim da se ništa ne dešava i da sam OK, dok mu nisam rekla da sam trudna. Posle toga smo oboje prasnuli u osmeh i, naravno, poželeo mi je sreću.

Ono što mi je prijalo kod njega jeste to što kada se radi onda se radi, kada se šali onda se šali.

Ako se nešto zacrta, mora da bude baš tako. Do poslednjeg detalja.

I ja sama donekle tako posmatram stvari. Oduvek sam sebe videla u nekoj firmi u kojoj se zna radno vreme, koja je stabilna, kojom mogu da se ponosim i u kojoj vlada dobra atmosfera.

To sam i ostvarila.

Ono što razlikuje Almu Quattro nisu samo te navedene stvari, nego i činjenica da smo i mi svesni čega smo deo i što to ne zloupotrebljavamo.

Uz Almu sam odrasla i izrasla od devojčurka u ženu koja je srećna, ispunjena, udata i ima dvoje zlatne dece. Zahvalna sam na prilici koju sam dobila, a za skoro dve decenije radnog veka, dala sam sve od sebe da to poverenje kroz rad i rezultate opravdam.