“NEK KOMŠIJINA KRAVA BUDE ŽIVA I ZDRAVA”

Po stručnoj spremi sam Diplomirani mašinski inženjer.

Mašinski fakultet u Beogradu je uticao na moj rezon i oblikovao me da razmišljam kako da se nešto napravi da funkcioniše.

Prvi susret sa OOH-om je bio tokom devedesetih, dok sam kao student, honorarno lepio plakate. Po završetku studija, 2000. godine, dobio sam posao direktora tehničke službe, pozicija na kojoj sam i sada. Od 2004. godine sam deo tima Alme Quattro, sada već 15 godina.

Ceo svoj radni vek sam proveo u spoljnjem oglašavanju.

Iako se naziv pozicije na kojoj se nalazim nije menjao, zaduženja i opis radnog mesta jesu, uslovljeni razvojem spoljnjeg oglašavanja u zemlji.

Razvoj OOH je bio nehomogen u odnosu na lokaciju.

U Beogradu smo imali ugovor, ali drugi gradovi su bili potpuno druga priča. U to vreme, moj zadatak je bio i da posetim lokalne samouprave, pribavim potrebne dozvole i upoznam ljude.

U Nišu, 1998. godine, sam obilazio sve lokacije, slikao ih, crtao skice, upravljao postavkom panoa i uspostavljao kontakte sa ljudima koji će to izvesti.

U Ćupriji su nas zvali samoinicijativno iz direkcije jer su želeli da postavimo panoe u njihovom mestu jer su smatrali da je to korak ka modernizaciji naselja. Ostvario sam lepe uspomene i poznanstva u tom periodu.

Danas se bavim organizacijom i rukovođenjem cele tehničke službe koja se deli na 3 sektora: elektrika, mehaničko održavanje i magacin. Fokus je na održavanju medija i posteringu (za sve medije osim innovate-a).

Tokom vremena, tim kojim upravljam je od 4 člana proširen na 25. Opis radnog mesta je postao daleko složeniji, prateći rast kompanije.

Kroz vreme, kapacitet Alme Quattro za investicije i inovacije je rastao.

Da ilustrujem promenu, kada smo 2005. godine imali problematičnu rasvetu na delu mreže, investicija da se to osavremeni je bila značajan poduhvat za nas. 2017. godine smo isti iznos investirali u jedan toalet koji smo postavili u centru grada, a postavili smo ih 4.

Svestan sam da sam imao sreće da dobijem posao u Almi Quattro, ali i da su pošten, disciplinovan i marljiv rad zaslužni što sam tu i dalje.

Alma se izdvaja od drugih firmi po tome što je atmosfera u radu prisnija i opuštenija jer radimo zajedno u ovom sastavu duže vreme, uigrani smo i izlazimo jedni drugima u susret.

Alma Quattro maskenbal 2010. godine.

Uslovi rada, u smislu fleksibilnosti, odlazaka i dolazaka (dok ne ugrožavaju radni zadatak) su dodatan plus. Na kraju, činjenica da zaista volim posao koji radim je takođe važan deo slagalice koja me čini zadovoljnim.

Postoje stvari koje pokušavam da prenesem svom timu, koje sam naučio “na sopstvenoj koži” ali i svojoj deci kao važne lekcije u životu koje će od njih napraviti ljude.

Preciznost je ključna u radu jednog profesionalca. Kolege me zovu Nemac jer znaju da je od mene crno ili belo i pod konac. To je uslovljeno prirodom mog posla. Prevedeno u praksu, to znači da nešto ili radi ili ne radi. Ako ne radi, postoji greška i razlog zašto je to tako. Nema puno prostora za filozofiju. Ako nije sve pod konac, nastaje problem.

Rukovodilac mora da zadrži distancu u radu sa zaposlenima. Dragi su mi su svi ljudi koje vodim, ali kada se desi problem, to mora da se ostavi po strani. Ja sam taj koji je odgovoran i za njihovu dobrobit i za dobrobit firme. Važno je da se razdvoji lično i profesionalno. Iako želim da im učinim, nekad je potrebno reći i “ne”.

Feedback treba davati hladne glave. Najmanje prijatan deo posla je kada nastane problem. Tada moram psihički da se pripremim za razgovor sa ljudima. Kada sam bio mlađi i temperamentniji, to je bilo teže. Sada sam malo mudriji, pa sačekam do sutra da obavim taj razgovor.

Predviđanje i planiranje znači da sada moraš da uradiš više, da ti kasnije bude lakše. U našem mentalitetu se snalaženje i nedostatak planiranja podrazumevaju jer nemamo često priliku da budemo poučeni primerom konzistentnosti koja je dovela do uspeha. Nastojim da izbegnem to improvizovanje u poslednjem momentu, i pokušavam da prenesem kroz praktične primere da su planiranje, preciznost i razmišljanje o posledicama unapred, izuzetno važni.

Ne gledaj u druge, no u sebe i kako ti radiš. Postoji kampanja koja odlično ilustruje ovo i koja mi je ostala u sećanju a to je “Da komšijina krava bude živa i zdrava”. Nije važno kako je uradio onaj do tebe, no šta si ti uradio. Važno je da prvenstveno vidimo sebe, ne tuđe dvorište. Neka komšijina krava bude živa i zdrava, a naša još bolja, lepša i zdravija.

U privatnom životu, težim da svojoj deci pokažem svet i različite nacine razmišljanja, kako bi postali ljudi koji teže da budu što bolji, obrazovaniji i razmišljaju kao ljudi sveta.