FUDBAL FIĆAMA

[PRETHODNO POGLAVLJE]

Posle rata, kafana Albanija je, kao u Puškinovoj bajci o zlatnoj ribici, postala palata. “Velika lutrija” je svoje plakate smestila između spratova. Svaki međusprat je poentirao oglasnom porukom, nagradom.

Naravno, samo ako samo uplatiš taj tiket.

I druge zgrade Terazija su na reverima svojih međuspratova postale “zakićene” svetlećim reklamama, najčešće logotipima najvećih državnih preduzeća.

Oglašavanje na fasadama bilo živo i zdravo.

Kraljev sajam je ustupio mesto velelepnom kompleksu numerisanih hala koji poznajemo i danas. Sajam je sada imao kapacitet da isprati potrebe Federacije za sopstvene, ali i sve učestalije međunarodne događaje. Kao i uvek, gde ljudi, tu i reklama, tako da su događaji povezani sa sportom i privredom, preko sponzorstava, činili značajan deo marketinških budžeta domaćih preduzeća. I marketing i reklama su kategorije od državnog interesa usko vezane za privredu.

Preduzeća koja su učestvovala kao izlagači ili sponzori na manifestacijama su dobijala vrednost preko konstrukcija na samom licu mesta, brendiranih postera, barjaka, oglasnih tabli koje su davale vidljivost na direktan način preko ljudi na licu mesta, ali i na posredan način.

Dodatna, tj. najveća vrednost je bila u tome da se materijal vidi na televizijskom prenosu ili da je na mestu koje će uhvatiti fotograf za dnevne novine. Neke fotografije su i dan danas svedočanstvo te investicije, poput ove na kojoj se vidi da je Yugotours sponzorisao svetsko prvenstvo u plivanju.

Čak je i JAT po izgradnji Marakane, mudro zakupio pravo da svoj logo postavi u njenu halu.

Televizijskih kanala je bilo malo, o programu se odlučivalo centralizovano. Ono što je na televiziji, populacija će sigurno videti. Medijsko planiranje kakvo danas poznajemo nije bilo čak ni misaona imenica.

Na Tašmajdanu 1978. godine je održana možda jedna od najbizarnijih sportskih manifestacija do današnjeg dana - “fudbal Fićama”. Ako se zagledate, primetićete da je loptu je brendirala Robna kuća Beograd.

Najprkosnija je možda Skadarlija, u kojoj i dan danas, kao i na slici iz 1979-te godine prošlog veka, štrči isti predratni reklamni stub oblepljen plakatima. Neke stvari se, ipak, ne menjaju.

1969. godine, u Ateljeu 212, je prvi put odigran mjuzikl “Kosa”. Premijeru je ispratila i reklama na adresi Svetogorska 21. Četrdesetak godina kasnije, reklama kulturnog sadržaja Ateljea je dobila noge i preselila se na medije Alme Quattro, u okviru dugoročnog medijskog partnerstva.

Pod parolom Hrabri novi svet, Beograd je 1972. oberučke dočekao drugi po redu FEST, a današnji Trg republike ambicioznu OOH konstrukciju, baš tim povodom.

[NAREDNO POGLAVLJE]

Napomena: Veliko hvala administratorima Facebook stranica “Stari Beograd kojeg više nema” i "Crno - beli Beograd" na bogatoj arhivi fotografija koje su vizuelno obogatile ovaj članak.