KAKO BANKA PIPA PULS

[PRETHODNO POGLAVLJE]

Možda zvuči paradoksalno, ali banke su bile značajan oglašivač i u vremenima turbulencija na finansijskom tržištu i kada privreda nije bila u najboljem stanju.

Špica serije “Otvorena vrata” na kojoj se akredituje Beobanka kao sponzor.

U uvodnom članku smo pomenuli da je 2003. godine srpski dinar dobio novo ruho sa novim licima na novčanicama koja su najavljivala period u kome će njegova vrednost biti stabilna, a valuta biti konvertibilna. 

U ovom periodu tranzicije (mada posmatrač potpuno opravdano može reći da smo u tranziciji i dalje) je i kult nemačke marke zamenjen novom valutom Evropske unije, evrom. 

Spontana reakcija tržišta na ove promene je bila da je gotovo preko noći niklo bezbroj menjačnica u Beogradu. Beograd je bukvalno bio kiosk city. Menjali su se stari dinari za nove, marke za evre itd. Smešno je to što je na svakom ćošku postojala menjačnica da zameniš pare koje … nemaš. Kada se taj period završio, jedna po jedna, kiosk menjačnice su nestajale. Valjda su ljudi stekli malo sigurnosti u valutu tako da nisu morali svaki dan da razmene po 10 maraka (ili evra) za preživljavanje. 

Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ

Značajan pomak za tržište je bio početak poslovanja Western Union-a i MoneyGram-a koje se bave međunarodnim transferom novca. 

Kada je Western Union pripremao ulazak na tržište, njihova ideja je bila da krenu sa agresivnom i ekspanzivnom kampanjom. Na kraju su se ipak odlučili za standardni format kampanje i rešenja. Zanimljivo je i to kada je WU počeo sa radom, novac je bilo moguće transferovati, uz proviziju, samo u jednom pravcu - iz Srbije u inostranstvo. 

Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ

Banke su se pojavile kada su shvatile da taj dinar zaista može da bude konvertibilan. U jednom periodu je bio jak grčki kapital u zemlji, tako da je najviše bilo grčkih banaka – Alpha banka, EFG Eurobank, Piraeus bank, National Bank of Greece (NBG bank), Findomestic bank. 

EFG Eurobank je, primera radi, osvetljavala put u daljini uz slogan “sigurna podrška”. 

Atlas banka je bila jedan od prvih klijenata koji se oglašavao u okviru zatvorenog sistema medija u eksterijeru aerodroma Beograd. Landmark im je bio backlight pano na prilazu aerodromu sa institucionalnim rešenjem. Nikad imali neku "product" kampanju, ali su godinama bili prisutni na aerodromu sa tim jednim panoom. 

Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ

Uslovljeno makroekonomskim stanjem tržišta, u prvim godinama oživljavanja bankarskog sektora, banke su vodile rat oko kamata. 

I to najviše u nedelji štednje. Nedelja štednje je bila u prvoj nedelji novembra, a banke su se utrkivale koja će da izađe sa povoljnijom ponudom kamate za štednju i za oročena sredstva. Da li će biti 5,5% ili 5,65%? Ta brojka se čuvala kao najveća moguća tajna. Dostavljali su idejna rešenja u poslednjem trenutku kalkulišući šta će konkurencija da ponudi. Na piku tog talasa štednje, nedelja štednje je prerasla u mesec štednje, tako da je ceo novembar bio obeležen kampanjama raznih banaka prisutnih na tržištu. 

Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ

Kada je u jednom momentu potrošnja postala bitna, platne kartice su dobile na važnosti. Kampanje banaka su se fokusirale na te magične, plastične kartice koje nude mogućnost „bezbrižne“ potrošnje na rate, sa znakom Visa, Mastercard, Diners … Ovo je ujedno označilo i polako odumiranje čekova kao sredstva plaćanja.  

Kad smo kod platnih kartica, nezaobilazna je i prva domaća platna kartica, DINA kartica, lansirana 2003. godine. 

Kada je narod malo "digao glavu" i akumulirao malo keša, banke su otvorile svoje lizing kuće i krenule sa kampanjama za modernizaciju voznog parka Srbije preko pružanja usluge kupovine automobila na lizing. 

Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ

Krediti za stanove su i dalje aktuelni, a tada je jedna od zapaženih kampanja bila: “Uzmeš kredu i sve je u redu.” U međuvremenu smo imali krizu oko stambenih kredita u švajcarskim francima, čije se posledice i danas osećaju.

Period kada je zemlja stimulisala građane na samozapošljavanje, banke su tu želju ispratile kampanjama koje su ponudile kredit kao potencijalno rešenje za upuštanje u preduzetničke vode. 

Nisu se sve banke držale oprobane formule u komunikaciji. Bilo je izleta. Jedan od njih je za Vojvođansku banku, serijal spotova koje je režirao Srđan Dragojević u kom … pa, pogledajte i sami. 

Javno mnjenje se po običaju polarizovalo. Jedni su verovali da je to ingeniozno, drugi da je to skandalozno. U svakom slučaju, bilo je neuobičajeno za konzervativan bankarski sistem koji svojom ozbiljnošću gradi kredibilitet, i na taj način nastoji da vas uveri da im sa sigurnošću možete poveriti svoj novac. 

Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ

U jednom periodu, značajni oglašivači na našoj mreži su bile Banca Intesa, Societe General, Raiffeisen banka (sa pretečom digitalnih LED media, tj. innovate rešenjem). U poslednjih par godina, najstabilniji oglašivači u od banaka su Pro Credit, AIK banka, Erste i Sberbanka.

Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ

Banke su odlične u opipavanju pulsa tržišta i kapaciteta za trošenje … ili štednju. U ovom momentu, ekonomija je takva da nas stimulišu da trošimo što više, da se što više bezgotovinskog prometa obavlja preko platnih kartica. Niko živ na tržištu ne oglašava štednju. Kako se menjala ekonomska situacija, menjao se i sadržaj kampanja. Kroz prizmu ovih kampanja moguće je izvesti zaključke o nekim širim društvenim i ekonomskim zbivanjima, ukoliko umemo da posmatramo. 

Reklame jesu direktne, ali važan je kontekst i sposobnost čitanja između redova. Tada stvari postaju jasnije, a ponekada je moguće i predviđanje. 

[SLEDEĆE POGLAVLJE]