PRAPOČETAK

Nije lako vratiti se kroz vreme i to čitavih četvrt veka.

Dok prebiram po sećanju, iskaču samo iskrice nekih događaja i ljudi koji su za njih vezani.

Nažalost, neki od tih ljudi više nisu sa nama. 

Nekako je u ljudskoj prirodi da pamti samo lepe trenutke i pobede.

Naš mozak je mašina koja potpuno autonomno odbacuje ili gura na dno najudaljenijih fioka sećanja, sve ono što ne spada u to lepo.

Ipak, nemoguće je ne pomenuti početak devedesetih kao period izuzetno teških lomova u društvu, a siguran sam, i u većini od nas.

Država se veoma dugo, burno i bolno raspadala i samim tim smanjivala. Svi smo tražili način da u mikro okruženju delujemo i dodirnemo barem mrvicu individualne sigurnosti i sreće, kao supstitut za veliku nesreću oko nas.

A da li ima veće nesreće od ratova i bede? Još su tu i Sankcije UN-a, hiperinflacija i sve što uz to ide.

Poslovni uspeh je bio ako uopšte imate posao i  još, gle čuda, ako taj posao nekako i funkcioniše.

Ali opet ta ljudska priroda. 

Svi mi imamo u sebi neki bunt, neku želju da utičemo na stvari i događaje oko sebe, da pokušamo da menjamo život na bolje.

Neki samo žele, a neki i uspevaju u svojim željama. Uspevaju samo oni sa vizijom, hrabrošću i zrnom pozitivnog ludila koje ih pokreće.

Tako me je negde pred kraj zime 1994. godine, pozvao Dejan Petrović, i rekao sledeće:

“Slušaj Sanče, sada više nema razloga da ne počnemo nešto da radimo zajedno. Pravo je vreme, i ”Deda Avramov”* dinar je stupio na snagu, a ja imam sjajnu ideju … bavićemo se bilbordima!”

Hm, pomislih, šta mu je, da nije nešto loše pojeo ili mu nije dobro. Otkud ta ideja sada, u ekonomski izolovanoj zemlji, bez tržišta i para. Ipak, sedosmo nas dvojica, i naravno ne bih sada ovo pisao da me Dejan nije munjevito ubedio. Verujte mi, odličan je u tome, prvenstveno zbog strasti koja ga nosi.

Novo, interesantno, izazovno… Da, ne znamo ništa o tome, ali, naučićemo.

I tako je počelo.

Bilo je to u proleće 1994. godine.

* Dragoslav Avramović-deda Avram, službenik Svetske Banke, Guverner Narodne Banke Jugoslavije, koji je obuzdao hiperinflaciju, koja je od građana napravila siromašne milijardere. Inflacija je dostizala godišnji nivo od neverovatnih 350 milijardi procenata.

[SLEDEĆE POGLAVLJE]