PROSTO DA POCRVENIŠ

[PRETHODNO POGLAVLJE]

Puno pre pojave #didžitala, nisu postojala precizna merila učinkovitosti medija, a značaj bilborda je bilo neophodno dokazati. Što ne znači da se ljudi nisu snalazili. 

Na rubu novog milenijuma, 2000-te godine, devojka pod imenom Ana Denić je poslužila kao pokusni kunić za demonstraciju moći spoljnog oglašavanja. Naime, na 4 nedelje, Beograd je pozdravljen plakatima sa slikom devojke i pitanjem: “Ko je Ana Denić?”. Zamagljeno lice devojke je dalo prostora mašti građana da se razleti i devojku etiketira kao žrtvu nasilja, političarevu ćerku, sportiskinju itd. Krajnje razočaravajući odgovor (za sve fataliste) je bio: “Bilbord vas čini poznatim”, tj. samoreklama bilborda kao atest njegove moći da bude primećen i zagolica. 

Komunikaciona rešenja su u jednom radu objavljenom u Blicu juna 2005. godine, analizom podeljena u 4 grupe: 

1. Kontradiktorni bilbordi sa 37,4% zastupljenosti, i ujedno najmanje efikasni. Najčešće negativne reakcije imaju zbog golotinje, brutalnih poruka i slabe korelacije sa proizvodom. 
2. Nenametljivi bilbordi sa 30,3% zastupljenosti su jednostavni, estetizovani i direktni i ujedno najefikasniji zbog dobre korelacije sa proizvodom. 
3. Štos-bilbordi su zastupljeni sa 18,2%. Imaju element šale u sebi, ali slabu korelaciju sa proizvodom tako da se ljudi sećaju samo šale. 
4. Najmanje zastupljeni sa 14,1% su bilbord-zagonetke, u kojima se proizvod ne pominje no služe kao teaser. 

U nastavku predstavljamo reklame koje su digle najviše prašine (sa stanovišta štampanih medija), a vi pogodite kojoj pomenutoj kategoriji koja pripada. 

Zanimljivost: U vreme sprovođenja istraživanja, grad je bio preplavljen porukama za predsedničke izbore, međutim samo 1 anonimno anketirana osoba u 150, je pomenula da je ista rešenja i primetila. Zanimljiv uvid, uvertira u period dezinvestiranja u ovaj medij u pogledu političkih kampanja, a rast u pogledu komercijalnog sektora.  

1. REKLAMOM DO GOLE KOŽE

2002. godine, novine su bile zgrožene. Kumho auto gume su u želji da privuku pažnju, napravile šovinističku reklamu. Neosporno efektno i upečatljivo, ali neumesno. 

Pomenut je i slogan kompanije Europlakat: “Važno je da vas primete” uz opasku da je to izgleda filozofija samog medija - cilj opravdava sredstvo. Kampanje koje su usledile su samo ojačavale tu pretpostavku. 

10.11.2003. stranice dnevnih novina je zapljusnuo skandal. Na oko 30 lokacija, pojavio se potpuno nag torzo mladića uz slogan “Radi i na niskim temperaturama” i potpisan brend motornog ulja Modriča. Novinari su se pitali šta tu tačno radi, Mladić ili ulje? Ali kao i (uvek) relevantno pitanje: “Ko je to, zapravo, odobrio?”. Stigao je odgovor od agencije da ne znaju i da im je to prosleđeno kao adaptacija sa stranog tržišta. 

Zanimljivost: ESO motorna ulja su iste godine imala kampanju na bilbordima sa vizuelnim rešenjima na kojim se nalazio saobraćajni znak STOP. Saobraćajna policija je odmah reagovala i tražila da se plakat promeni jer je ugrožavao saobraćaj - vozači su automatski usporavali i stajali ispred plakata. 

9. oktobra 2006. godine smo svi kolektivno pocrveneli. Durex je u svom stilu izbacio reklamu “Čuvaj se šumice i vuka bez gumice”. Polemika oko kompatibilnosti poruke i ciljne grupe je izazvala borbene pokliče među redovima roditelja. Stručnjaci su komentarisali cilj. Ako je bio čista provokacija, kampanja je bila pun pogodak, ali ako je cilj bio efektnost, postoji bojazan da privlači pažnju dece, dok kod tinejdžera izaziva kontraefekat zbog njihove averzije prema tome da ih neko i dalje tretira kao decu. 

Najsmelija kampanja koja se poigravala sa ovom tabu temom je za Narva sijalice koja veoma efektno postiže, ako ništa, da vam skrene pažnju na sebe.

Jula 2012. godine Argeta je precrtala uljeza iz kombinacije od 3 sastojka u maksimalnom užitku, ali u pogrešnom trenutku. Rangiranje: muškarac - fudbal - žena - svekrva i smanjivanje sadržaja masti za 30% se podudarilo sa kampanjom za veću reprezentaciju žena u parlamentu pod nazivom Stvarnih 30%. 

Nacionalna kampanja zbog koje su neki pili Schweppes bitter lemon, dok smo mi "popili" tužbu od komunalne inspekcije, šokirala je građane 17.03.2014. i navela one najbrižljivije da reaguju. 

2. “MOJA JE DRAGA NAJBOLJA”

Pre no što je sagledano šta sve može da pođe naopako ako dozvoliš privatne poruke na OOH mediju, oni sa malo jačim džepom i egzibicionističkim tendencijama su nastojali da pokažu svojoj ljubavi (a i svetu) tačno koliko je vole. Među njima je bio i Đorđe Balašević, koji je na taj način svojoj supruzi Oliveri čestitao rođendan. 

Kada je u Valjevu postavljen prvi bilbord kojim je jedna Kaća isprošena, prosečni Valjevci su imali podeljene reakcije. 

Neki su se krstili, drugi su pričali: “Svaka čast, svaka čast!”

Pre više godina smo doneli politiku da ne dozvoljavamo lično oglašavanje na bilbordima, tj. oglase nekomercijalnog karaktera jer postoji previše stvari koje mogu da pođu naopako u tim situacijama, što ne znači da se maltene na dnevnom nivou, ne javljaju ljudi sa upitima. Jedan čovek se javio baš nedavno i hteo je da čestita rođendan svojoj voljenoj. Da bi nam objasnio da to neće biti problem, rekao je da bi stavio samo srce jer je ona ionako udata, ali znaće jer je to njihov univerzalni simbol. 

Sandra Dejanović, Glavna menadžerka prodaje AQ

Inovaciju u domenu upotrebe bilborda je 2006. godine uvela Romana, kada je bilbord kampanjom pre samog nastupa na Beoviziji izreklamirala svoju pesmu “Kap po kap”, uz podršku sponzora. Pevačica je kampanjom doskočila organizatorima kako bi sebi omogućila što bolji plasman. Ali, avaj, Flamingosi su ipak odneli pobedu. 

3. AQ KAO SAVEZNIK KULTURE I SPORTA

Jubilarni 50. oktobarski salon 2009. godine je dočekan i najavljen smelom kampanjom na OOH mediju i autobusima. Tema godine: okolnost. 

Bilbord se 2009. godine javio i kao most između nacija. Oklahoma city je pružio ruku Srbiji i čestitao na osvojenom srebru na Evrobasketu zakupom bilborda na Staklencu, na kom dominira njihov (i naš) igrač, Nenad Krstić. 

Na bilbordu se nalazi Isidora Sekulić

Iste godine, realizovana je awareness kampanja “Lik i link” (čijoj je idejnoj zamisli učestvovao naš zaposleni, Aca Ilić) sa fokusom na prave vrednosti i ciljem da u moru konzumerističkog sadržaja ponudi alternativu, tj. da podseti na ljude koji su nepravedno zapostavljeni, a koji predstavljaju deo naše i svetske kulturne i istorijske baštine. Uz lik stajao je ispis likilink.org, a reklama je realizovana u saradnji sa Wikipedija Srbija i Alma Quattro koja je ustupila mrežu ovim velikanima. 

Na kraju, optrčali smo pun krug i došli do pitanja: “Ko je Paul Ioanowitch?” . Sa preko 10 bilborda, od kojih se jedan nalazi u Takovskoj ulici u Beogradu, Odbor za obeležavanje 150 godina od rođenja Paje Jovanovića i firma Unibrend su napravili jedan teaser, okarakterisan o javnosti kao “fina reklamna provokacija”. 

Naime, Paul Ioanowitch je pseudonim našeg slikara koji je koristio kada je stvarao u inostranstvu. Cilj kampanje je bio da se javnost zainteresuje za dela Paje koje su ga proslavila van naše zemlje. Alma Quattro je i ovog puta bila saveznik umetnosti. 

Kada saberete utiske, da li se zaista išta promenilo?