Copyright: Fotografisao Nebojša Babić






SVAKI REKLAMNI PANO IMA SVOG KUPCA


TATJANA ŽIŽIĆ


MEDIJSKI PLANER


Kreirano: Sep 23, 2019

Tanja je pre 17 godina svoj nadimak dobila od kolega. Prozvali smo je „Nemica”, pre svega zbog organizacije i odgovornosti u poslovanju. Kada uz ove osobine dodamo preduzimljivost i kreativnost koju poseduje, dobijamo pravog medijskog planera. Za nju je kreiranje kampanje svaki put kao novo putovanje, novi izazov.



 

1. "DOGOVORENO, NEMA PROBLEMA“

 

Moj studentski život se sastojao iz učenja, izlazaka i honorarnih poslova koji su mi obezbeđivali taman toliko sredstava da kupim povratnu avionsku kartu, otputujem negde i vratim se u svoj grad. Putovanja su, dok nisam zasnovala porodicu i rodila dete, bila smisao mog života. Sve se vrtelo oko toga gde sam bila i gde ću dalje. Bilo mi je važno samo da negde odem, doživim neko novo iskustvo, osetim nove ukuse, mirise, boje, upoznam ljude i različite kulture. 

Do sada sam obišla 31% zemljine kugle, bar tako kaže Tripadvisor. Kako su članovi moje porodice još veći ljubitelji putovanja od mene, računam da ću do kraja života dostići 100%.  

 

 

U Almu Quattro sam došla neplanirano. Najbolja drugarica me je zamolila, tj. značajno naglasila da bi trebalo da se javim na konkurs za poslovnog sekretara u, kako je ona tada opisala, „jaku firmu koja se bavi billboardima“. 

„Dosta je bilo lutanja po svetu, hajde malo da se uozbiljiš i nešto stvarno počneš da radiš!“

Odgovor je glasio: “Dogovoreno, nema problema”, a u glavi mi se već odvijao film da u tako jakoj firmi, za kratko vreme, mogu da zaradim i za par povratnih avio karata! Na razgovor za posao sam došla u zimu 2002. godine iako sam imala gotovo parališuću upalu sinusa. Uspela sam da prikupim sasvim dovoljno pozitivnih ocena i da nakon razgovora i jednog testiranja budem primljena na neodredjeno. Kasnije sam saznala da je pre mene bilo dosta ozbiljnih kandidata za taj posao, a eto, zaposlih se ja, koja nije imala nameru da se tu i zadrži. Moj prvi radni dan je bio za pamćenje...

Kada sam, sva skockana za prvi dan na poslu, ušla u kancelariju, zatekla sam cvetno ludilo. Na sve strane se nalazilo cveće, ukrasne biljke i raznorazni pokloni. Pomislila sam da sam promašila sprat. Gde se nalazim? Zar ovo nije firma koja se bavi iznamljivanjem reklamnog prostora? Onda me je Kosanče Dimitrijević, tadašnji generalni direktor, upoznao sa ostalim kolegama i objasnio o čemu se radi. Svi su bili uključeni da uz profesionalnu intervenciju dekoratera, priključe odgovarajući poklon uz cvetni aranžman i namene ga zaslužnom klijentu, poslovnom partneru, ili prijatelju kuće. Naši momci su uz novogodišnju čestitku odvozili poklone na adrese. Latila sam se posla i cvet po cvet, poklon po poklon, prođe moj prvi radni dan kao u cvećari. Sutradan je već bila druga priča, svi su sedeli za svojim radnim stolovima udubljeni u posao, a ja sam se „uozbiljila i stvarno nešto počela da radim“. 

Sve u svemu, od tada je prošlo skoro 17 godina i kao što možete da zaključite moj prvobitni plan se malo izmenio. Putujem i dalje, više nego ikad, ali sam još uvek u Almi, i nemam nameru da je napuštam. 

 

 

Ubrzo sam shvatila da sam došla u kompaniju u kojoj su prave ljudske vrednosti na prvom mestu, vlada porodična atmosfera između kolega i neguje se prijateljski odnos sa klijentima. 

 

2. NEMICA

 

Narednih 6 godina sam radila kao poslovni sekretar, office manager ili „Nemica“ kako su me ubrzo prozvali. Nadimak sam dobila zbog svojih organizacionih sposobnosti, preciznosti, odgovornosti da sve mora da bude zavšeno u roku, bez greške i na najbolji mogući način. 

Jedan kolega je govorio da se svaki put uplaši kada čuje moje korake! Mislim, nisam bila upravnica zatvora, pa da me se plaši, samo sam imala taj stav. Šalim se, naravno. 

Tih godina sam naučila dosta o raznim mogućim i nemogućim situacijama u poslu. Učila sam, pre svega posmatrajući iskusnije kolege.

Direktno ili indirektno sam bila uključena u širok spektar poslovnih  delatnosti, od klasičnih kancelarijskih do prikupljanja dokumentacije za bitne tendere. Svi poslovni dokumenti su prolazili kroz moje ruke i za svaki sam imala odgovornost da ga sortiram, overim, predam na potpis, prosledim kome treba i da u svako doba dana i noći znam gde se nalazi. 

Period u kom sam radila kao office manager je ujedno bio i period  statutarnih promena kompanije, pripajanja drugih kompanija Almi Quattro, širenja delatnosti, pokretanje novih projekata, rast kompanije u svakom smislu. Organizacija u svakodnevnom poslovanju je morala da bude na visoko profesionalnom nivou, a propusti i greške nisu bili dopustivi. Tu sam se izbrusila, disciplinovala,  učila od najboljih. Osnovno je bilo da nemoguće ne postoji, uvek postoji način. 

Moglo bi se reći da sam tada položila malu maturu klasične škole „Alma Quattro“. 

 

 

3. PUTOVANJE KROZ MEDIJSKO PLANIRANJE

 

Tokom 2008. godine sam prešla u sektor prodaje na radno mesto medijskog planera.  

Radili smo u dva programa: Alariks i Evidenca, i to su bili jedni od boljih planerskih sistema u to vreme. Međutim, prodajni tempo se stalno ubrzavao, a naši programi su postajali sve sporiji. Mogli smo da izađemo u kraću šetnju, a program je još uvek vrteo jednu lokaciju. Haos je nastajao kada više nas u isto vreme pokuša da rezerviše istu lokaciju. 

Sa druge strane, mi kao zaposleni smo se radovali svakoj potvrđenoj kampanji, bilo ih je  manje a budžeti su bili neuporedivo veći. Sama atmosfera na radnom mestu je uvek bila fantastična. Smejali smo se i smišljali svakojake prečice kako da ubrzamo naše jadne programe, te konačno pošaljemo ponude klijentima. 

 

 

Kosanče Dimitrijević i Sanja Pešić, pioniri i vizionari u našem poslu, su uvideli da nas ti programi samo usporavaju. Zato smo dobili nov, objedinjen program pod imenom Medianet u kome i danas uspešno radimo. 

Medijsko planiranje se u spoljnom oglašavanju ne odnosi samo na rezervisanje lokacija za kampanje, već i gomilu dodatnih obaveza koje se tiču kompletne mreže reklamnih panoa. Često kažemo da su naši panoi „žive stvari“ jer se dešava da se unutar mreže izmeštaju, menjaju  pozicije, jedna vrsta medija se zameni drugom itd. Nekada smo na te promene primorani zbog rekonstrukcija ulica, a nekada i zbog inovacija koje postepeno uvodimo. 

 

 

U svojoj ponudi imamo preko 5000 oglasnih površina u preko 30 gradova u Srbiji, što znači da za media planner uvek ima posla. 

Prodajni tim Alme Quattro je mali, ali vrlo efikasan. Međusobno se dopunjujemo, savetujemo, dogovoramo o strategiji i pronalasku najboljeg mogćeg ishoda za sve strane. Van posla, zajedno sa kolegama iz drugih sektora smo isti takav tim, uspešan u svemu. 

 

 

Osećaj pripadnosti porodici Alma Quattro je u svakom od nas i taj osećaj nas pokreće da dajemo svoj maksimum. 

Ipak, bit našeg zanimanja je da svaki reklamni pano pronađe svog kupca, a ja sam uverena da je to moguće, samo je potrebno da ih povežemo. Često smo se susretali sa klijentima koji bi da zakupe jedan određeni pano, po mogućnosti na velikoj raskrsnici, i na taj način imaju uspešnu kampanju. Naš posao je da im pomognemo da uvide realnu sliku. 

Pre svega istražimo klijenta, proizvod, predmet oglašavanja, ciljnu grupu i naravno krajnji cilj kampanje. Sagledamo širu sliku, i svaki put pronađemo lokacije koje klijentu nisu bile ni na kraj pameti, a upravo one odigraju ključnu ulogu. Uspešnost kampanje je naša satisfakcija. 

Zato je potrebno da poznajemo svaki naš medij do detalja. Znamo “istoriju bolesti” za svaku lokaciju i zato smo i dalje jedinstveni. U ovom automatizovanom svetu i dalje pružamo tailor made uslugu. 

Kada smo uradili kategorizaciju medija, i to je pomoglo da nepravedno zapostavljeni panoi dožive svoju renesansu. Media planner se takođe bavi i direktnom komunikacijom sa klijentima i agencijama, pa sam tako i ja account za jednog od najvećih oglašivača. 

 

 

Preciznost, razrađena marketinška strategija, iskustvo i pre svega otvorenost za kreativnost su odlike ovog velikog sistema koje su rezonovale sa mnom i povezale nas dugoročno. Naša dugogodišnja saradnja je, na obostrano zadovoljstvo, izuzetno uspešna. 

 


Zanima te još? Nastavi da čitaš...